ПОСЕТА СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ ПОВОДОМ ВАСКРСА

На дан Христовог васкрсења, свештеници Епархије Жичке са својим старешинама су и ове године обишли болеснике који се лече на одељењима наше болнице и честитали им празник. Пацијентима су подељена васкршња јаја, а најмлађи су добили и освештане иконице и слаткише.

Старешина Храма Светог Саве – отац Радоје Сандо, је нашим пацијентима и запосленима који су данас дежурали пожелео срећан празник и свако добро од Бога.

Старешина цркве Свете тројице – Јован Ђорем је, са жељом за брзо оздрављење болесника, упутио честитке поводом најрадоснијег хришћанског празника.

Уз много искрених, ведрих осмеха и најлепших жеља, испратили смо наше драге госте и велике пријатеље, до неког наредног виђења када ће нас својом посетом поново обрадовати.

 

 

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Васкршњи празници се празнују нерадно, почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса.

У складу са наведеним, нерадни дани су 14. 15. 16. и 17. април (петак – понедељак).

7. Април – Светски дан здравља

                                 ''Депресија – хајде да разговарамo''

Према подацима Светске здравствене организације, на глобалном нивоу 322 милиона људи пати од депресије (4,4% светске популације). Депресија је главни узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу и представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом (узраста од 15 до 25 година живота).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Ове године Светски дан здравља посвећен је депресији и обележава се под слоганом  ''Депресија – хајде да разговарамо''.  Депресија је болест коју карактерише туга, губитак интересовања за догађаје из непосредне околине, уз немогућност обављања свакодневних активности у трајању од најмање две недеље. Људи који пате од депресије имају неколико карактеристичних симптома: губитак енергије, промену апетита, поремећај сна, анксиозност, смањену концентрацију, осећање безвредности, кривице и безнађа и мисли о самоповређивању или о самоубиству.

Циљеви овогодишњег Светског дана здравља су:

- боља информисаност јавности о узроцима и могућим последицама депресије;

- да депресивне особе препознају симптоме и затраже помоћ;

- да породица, пријатељи и колеге, депресивних особа могу да пруже помоћ.

Кључне поруке кампање:
- Депресија је чест ментални поремећај који погађа људе свих узраста, из свих сфера живота у свим земљама.
- Ризик за настанак депресије повећава сиромаштво, незапосленост, животни догађаји као што су смрт вољене особе или развод брака, физичка болест и проблем изазван употребом алкохола и дрога.

- Депресија узрокује душевну патњу и може да утиче на способност људи да обављају чак и најједноставније задатке.

- Депресија може да доведе до разарајућих последица на односе са породицом и пријатељима.

- Депресија може да онемогући људе да раде и учествују у породичном и животу заједнице. У најгорем случају депресија може довести до самоубиства.

- Депресија се може ефикасно спречити и лечити. Лечење обично укључује психотерапију или коришћење антидепресивних лекова или и једно и друго.

- Превазилажење стигматизације која је често повезана са депресијом повећава број оних који ће потражити стручну помоћ.

- Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије.

Шта можете учинити ако мислите да сте депресивни:

- Разговарајте са неким коме верујете о својим осећањима. Већина људи се осећа боље након разговора са особом од поверења

- Потражите стручну помоћ, пре свега од изабраног лекара

- Радите оно у чему уживате и што чини да се добро осећате

- Будите у сталном контакту са породицом и пријатељима

- Саветује се физичка активност, посебно шетња

- Неопходни су редовна исхрана и довољно сна

- Избегавајте или ограничите унос алкохола јер може погоршати депресију

- Ако имате мисли о самоубиству или самоповређивању одмах потражите помоћ.

Шта ви можете да урадите за особе које пате од депресије:

- Сазнајте више о депресији

- Будите добар слушалац – охрабрите особу да потражи помоћ

- Будите стрпљиви – обично је потребно неколико недеља да се особа која пати од депресије осећа боље

- Треба их подстицати на друштвене активности, физичку активност и редован сан

- Уклоните све лекове, оштре предмете и ватрено оружје из куће како бисте спречили повређивање.

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

за запослене у Општој болници „Студеница“

Услови уговора за коришћење услуга мобилне телефоније

НОВО РУХО ПЕДИЈАТРИЈЕ

Средствима у износу од 2 милиона динара, које је обезбедило Министарство здравља, извршена је комплетна реконструкција дечјег одељења, после 25 година, колико је прошло од како је ова служба усељена у хируршку болницу. Извршено је комплетно сређивање 8 мокрих чворова, купатила,  адаптација простора за смештај деце чије здравствено стање захтева изолацију, кречење болесничких соба, фарбање столарије и воскирање подова.

Како се не би реметило лечење најмлађих пацијената, реновирање је обављано парцијално. Радови су завршени у планираном року, а простор на дечјем одељењу одише свежином.

Др Зоран Мрвић – директор наше болнице је рекао да је ова реконструкција планирана још прошле године, али је услед недостатка финансијских средстава одложена. Захваљујући ресорном Министарству, као и ангажовању руководства наше установе обезбеђена су потребна средства, а најављују се и будућа улагања у реконструкцију одељења. Додатних 3.200.000 динара Министарство здравља је определило за реконструкцију другог спрата хируршке болнице (простор у коме је смештена

Служба гинекологије и акушерства). Услед великих снежних падавина и формирања леденог покривача на крову изнад породилишта током јануара месеца, дошло је до прокишњавања у холу породилишта, па ће се ова средства искористити за адаптацију крова као и целокупног одељења. Поред тога, очекујемо реализацију још неких пројеката од укупно осам, за које смо конкурисали код различитих Министарстава.

Др Срђан Вукашиновић – начелник Службе педијатрије је изразио задовољство због побољшаних услова за рад запослених и смештај наших пацијената. Посебно је истакао несметан рад на одељењу током извођења радова.

Овим је заокружен процес опремања педијатријске службе, јер су уз обезбеђену опрему (ултразвучни апарат, оксиметар, инфузионе пумпе) створени врхунски услови за рад и лечење наших најмлађих пацијената.

Март - месец борбе против рака: превенција малигних тумора

Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.

Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средњеразвијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица је пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола.

Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ – који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно доприносе настанку рака јетре, Epstein-Barr вирусом – може бити узрок Буркитовог лимфома, Helikobacter pylori бактерија је повезана са настанком рака желуца.

У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају  и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

Превенција и рано откривање малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести.

На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика (пушење дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине) који су одговорни за појаву болести. Наиме, подаци из литературе су показали да:

• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.

• Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

• Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење, имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца).

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају  шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су  позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ за рано постављање дијагнозе су:

• повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;

• инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену  дијагнозу;

• омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

,,РАНО ДИЈАГНОСТИФИКОВАЊЕ РАКА СПАШАВА ЖИВОТЕ И СМАЊУЈЕ ТРОШКОВЕ ЛЕЧЕЊА”.